Država Srbija žmuri na desno oko, u to više nema sumnje, jer je fašističko nasilje postalo legitiman, društveno prihvatljivi oblik političkog delovanja. Kako drugačije objasniti odluku o puštanju neonacista da se brane sa slobode?
Pitamo šta je još trebalo da se dogodi na tribini održanoj 9. novembra da bi državne strukture shvatile ovaj slučaj na ozbiljan način?
Da li je neko trebao da bude prebijen, ranjen ili ubijen, da bi postojali "opravdani razlozi" za zadržavanje nacističkih zlikovaca u pritvoru?
Očigledno je da izjave svedoka nisu bile dovoljne, video snimci koje su videli milioni ljudi nisu bili dovoljno transparentni, a fašistički propagandni materijal nije bio dovoljan materijalni dokaz za "demokratske nacionaliste" u Srbiji .

Nekoliko dana nakon pokušaja srpskih nacista, pripadnika «Nacionalnog Stroja» da u praksi realizuju deo svog monstruoznog plana i programa, svedoci smo okupljanja u Subotici veterana vojske Mikloša Hortija, vođe mađarskih fašista iz Drugog svetskog rata.
Zaprepašćeni smo činjenicom da se na ovom skupu zahtevala revizija istorije koja je odavno donela ispravan sud o ovoj temi. Ostareli honvedi tražili su da se na njihov angažman u Drugom svetskom ratu počne gledati drugačije, a sve na krilima ovdašnjih trendova proglašavanja proverenih saradnika nacističkog i fašističkog okupatora za «borce za slobodu». Iako ovi ljudi možda lično i nisu imali fašistička i nacistička ubeđenja, ostaje činjenica da su se pod oružjem borili za takve ideje! Takve ideje ovde su realizovale novosadsku raciju 1942. u kojoj je na čudovištan način ubijeno na hiljade ljudi.

FAÅ ISTIÄŒKA PRETNJA

Da fašistička pretnja postoji još jednom se jasno potvrdilo na tribini održanoj na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, povodom Svetskog dana borbe protiv fašizma. Grupa od dvadeset neonacista je vređajući organizatore i učesnike tribine pokušala da prekine održavanje tribine. Uvredama kakve su »komunjare«, »ustaške svinje«, »plaćenici«, »izdajnici«, »jevrejske sluge« i »idite u Ameriku« (?) sledbenici ideologije krvi i tla su pokušali da ućutkaju sve one koji ne dele njihovu viziju budućnosti, viziju u kojoj figuriraju rasni zakoni i logori smrti. Ali, uprkos svemu, to im nije pošlo za rukom.

Deveti novembar, Svetski dan borbe protiv fašizma, obeležava se u znak sećanja na nacističko divljanje ulicama nemačkih gradova 1938. godine, na događaj koji je poznat kao Kristalna noć. Tog dana sistemski podupirano nasilje prema Jevrejima dostiglo je kulminaciju, čime je učinjen odlučan korak prema "konačnom rešenju jevrejskog pitanja". Ključni korak prema Aušvicu, Mauthauzenu, Bergen-Belzenu, Jasenovcu i drugim fašističkim klanicama. Zato 9. novembar stoji kao jasno upozorenje čitavom čovečanstvu da se Kristalna noć, ali i sve ono što joj je prethodilo i za njom sledilo, jednostavno ne sme ponoviti.

Antifašistička akcija Novog Sada smatra da je posle jučerašnjeg okupljanja neonacista u „Brvnari" u Petrovaradinu jasno da građani Srbije žive pod okupacijom. Jasno je da država Srbija ne postoji i da je na sceni svojevrsna koalicija između rasističkih ekstremnih neonacista i policije.

Sramotna činjenica da se represivni organi "države Srbije" nisu libili da brutalno nasrnu na radnike koji su nedavno štrajkovali na graničnom prelazu Kelebija, ali su zato sa punim odobravanjem propratili okupljanje više od 200 neonacista u Petrovardinu, pokazuje sav cinizam vladajuće političke elite i govori u prilog politike dvostrukih aršina kojom se vode Vlada i MUP republike Srbije. Iako su bili obavešteni da u Petrovaradin dolaze neonacisti iz čitave jugoistočne Evrope i da su neki od njih na poternicama „Interpola" represivni organi "države Srbije" nisu reagovali u skladu sa svojim ovlašćenjima u sprečavanju isticanja nacističkih simbola koji su čak i u Srbiji zabranjeni.

Ove godine, širom sveta se obeležava 60. godišnjica pobede nad fašizmom. Da li je Srbija deo antifašističkog sveta?

U Srbiji se potpiruje nacionalna i rasna mržnja. Fašizam je postao ozbiljna pretnja društvu. Nemerljiva i neizdržljiva društvena nepravda opravdava se okolnostima tzv. tranzicije. Srbija živi godine posle ratova u kojima su počinjeni neizrecivi zločini. Srbija živi godine privatizacije, masovnog siromašenja većine građana i bogaćenja šačice kriminalaca. Ostaci režima i njegovih tajnih službi, stavaraju nepodnošljivo stanje haosa u kojem je laž dominantan politički alat, a cilj relativizacija njihovih zločina.